Студије архитектуре завршио је у Београду 1923. године а потом борави
у Паризу на допунским студијама и практичном усавршавању у великим
архитектоиским бироима. По повратку у земљу запошљава се у Архитектонском
бироу “Архитект” (1926-30) да би 1930. године био изабран за асистента на
Архитектонском одсеку Техничког факулета, где је провео читав радни век.
Предавао је пројектовање стамбених зграда и науку о стиловима. Као градитељ
неговао је функционалност, техничку рационалност и естетску одмереност.
Добитник је Седмојулске награде за животноно дело (1971).
Пре другог светског рата освојио је две прве награде: за Занатски дом
(1931-33, касније Радио Београд) и зграду ПРИЗАД у Београду (1938, касније
ТАНЈУГ). Б. Несторовић је пројектовао следећа дела: Стамбена зграда у
Ул. Маршала Бирјузова 44, (1923. Б.Несторовић, Н. Несторовић); Палата
Београдске задруге у Карађорђавој 65 (1925-27) ; Стамбени блок између улица
Карађорђеве и Загребачке 3-9 и Гаврила Принципа 16 (1926-29); Светосавски
храм (1926-27, конкурсни пројекат: 1934-41. Б. Несторовић, А.Дероко);
Стамбена зграда у Ул. кнеза Милоша 56 (1927, Б. Несторовић. М.Радовановић);
Кућа Витомира Константиновића у Ул. Српских владара 3 1926-27. (Б.
Несторовић, Н Несторовић); Стамбена зграда у Ул Маршала Бирјузова 8 (1927)
; Кућа КатаринеПротић у Палмотићевој 18 (1928) ; Филијала Народне банке у
Крагујевцу у Главној ул. 100 (1929) ; Тенис клуб “Шумадија” на Калемегдану
(1929) ; Раднички дом у Београду (1929, конкусни пројекат, Б.Несторовић- Ж.
Пиперски); Црква св. Марка на Ташмајдану (1929. пројекат) ; Стамбена зграда
у Ул. Јелене Цетковић 8 (1929) ; Кућа инг. Николе Раичковића у Светогорској
33 (1930) ; Кућа Христине Милошевић у Његошевој 45 (1930) ; Зграда Народне
банке у Битољу (1931) ; Зграда народне банке у Скопљу на обали Вардара
(1931) (срушена у земљотресу 1963) ; Вила Милана Протића у Симићево 7
(1931), Вила породице Моачанин у Ужичкој 23 (1931) ; Уред за осигурање
радника у Крагујевцу (1931) ; дом Гајрет “Осман Ђикић”у Далматинској ул. у
Београду (1931) ; Кућа Живке Милисављевић у Ул. Васе Пелагића 10 (1932),
Кућа Миодрага Стоиљковића на углу Ул. Џорџа Вашингтона 44 и Паломотићеве
22 (1932-33) ; Вила у Ул. Леди Каудри 9 (1933) ; Сопствена кућа у Ул. кнеза
Милоша 69 (1933) ; Вила Милана Протића у Ужичко; 16-а (1934-35) ; Зграда
Народне банке у Шапцу (1936) ; Зграда Народне банке у Дубровнику (1936) ;
Конаци манастира Грачаница (1940, Б.Несторовић. Б.Којић) ; Студентски дом
у Ул. Мије Ковачевића (1968).
Б. Несторовић је пуно писао и објавио је бројне чланке и књиге: Ун паласи
а Стоби, Анали византолошког конгреса, Софија 1934; Венецијанске палате, 392
Уметнички преглед, бр. 6 књига 1, Београд 1928; Прилог за одређивање
положаја унутрашње регулационе линије у стамбеним блоковима, Годишњак
техничког факултета 1946-47, Београд 1949, Величина и анализа стана у вези
са саставом породице у: Рефереату за прво саветовање архитеката и урбаниста
Југославије, изд. Научна Књига Београд 1950, Архитектура старог века
(уџбеник), Београд 1952, (допуњено издање, 1962), Стамбене зграде. Основи
пројектовања (уџбеник). Београд 1952; Архитектура новог вела (уџбеник),
Београд, Суботица 1964; Осврт на стамбену изгадњу у Совјетском Савезу,
Београд 1966; Увод у архитектуру, (уџбеник), Београд 1967; Критеријуми у
стамбеној изграњи, Београд 1969; Наша школа, ЗРАФ, књ. 1, Београд 1951-52;
Основи пројектовања, Београд 1950; За нови лик социјалистичког архитекте,
Техника бр. 1, Београд 1951, Законитост у успону архитектуре и у њеној
декаденцији, Зборник радова архитектонског факултета 1951; Архитектура
старог века, Београд 1962, Развој архитектуре Београда од кнеза Милоша до
Првог светског рата 1815-1914, Годиншњак Музеја града Београда, Београд
1954, Архитект и архитектура, Преглед архитектуре бр. 1, 1954, Архитектура
Новог века, 1954; Еволуција београдског стана, Годишњак града београда
књига 20, Београд 1955; Метод за одређивања облика и димензија дневне собе,
Зборник радова архитектонског факултета, Београд 1956, Народно позориште
у Београду, Годишњак града београда књига 30, Београд 1956; Прилог за
одређивање минималне корисне површне станова у масовној стамбеној
изградњи, Зборник радова архитектонског факултета Београда, Београд 1957;
Нове технике и нови материјали. Њихов уитица на естетски израз у архитектури,
Архитектура урбанизам бр. 10, Београд 1961, Постакадемизам. у архтектури
Београда, Годишњак града Београда, књ.20, Београд 1973, 339-381, Преглед
споштења архитектуре у Србији XИX века, Саопштења, изд. Републички завод
за заштиту споменика културе, књ.10, Београд 1974. 141-168, Архитектура
у Србији 19. века (рукопис), Архив САНУ, бр 14.410, Београдски архитект
Андра Стевановић и Никола Несторовић. Годишњак града Београда, књ. 20,
Београд 1975. 173-185, Еволуција београдског стана, ГГБ, књ. 2, Београд, 1955,
Народно позориште у Београду, књ, 3, Београд 1956; Прилог за оцењвање
мималне корсне површине станова у масовној стамбеној изградњи, ЗРАФ, књ.
30, св. 6, Београд 1956—57, Носиоци архитектонске мисли у Србији XX века,
“Саопштења ИАУС”, бр. 2, Београд, 1969; Јован Илкић, београдски архитекта,
ГГБ, књ. 19. Београд 1972, Постакадемизам у архитектури Београда, ГГБ, књ.
20, Београд 1973; Градитељи Београда, од 1815. до 1915, Историја Београда књ,
2, Београд 1974; Преглед споменика архитектуре у Србији 19 века, Саопштења,
бр. 10, Београд 1974, и др.